Defence against mourning, and forms of regeneration
20 December
It's on the radar.
Well-well-well, my glorious December, let's dispense with the formalities and come straight to the point: each syllable enunciated, strongly emphasized, yet not initiating a sober programmed crescendo.
As you may very well imagine, much has been going on: fluxing and re-fluxing, crisscrossing. In the end, each and every of us travels the same distance: traversing it in a comfortable carriage, burrowing their way underneath the barbwired fence, rocking back and forth in a roller-coaster. Here is being drawn another demarcation line - a very fine one indeed, if you ask me.
See, I lost 10 out of 12 hands of cards to resentment, conceit, anger and boredom. A crisis of something or other, of conscience - or confidence - anyway, quite as much as needed to cross Holland road, my PNR metaphor. There, October closed in above my head, a tame joyless fair at an end. I waged a suburban war. I'm surely not alone in wondering what happened on the battlefields then, and in being amazed at the kaleidoscopic nature of some events. A circle this time - and not merely a roundabout way, - it was nothing, if not true.
Softly pierced by the Christmas tree needles, I poise, absently caressing my hand - to reestablish, once more, the appeal of it. I would sink my teeth into what's, perhaps, has been bestowed upon me by the inferno itself: I rejoice in my knowing that i'm forgiven, by myself, too. And, brimming over with most ardent affection, with healthy commitment and nonchalant joy, I emerge from less than nothing to belong within 2017 in some few hours, to make one new loop around the sun, as ever curling back towards myself. May shy, yet diligent luck simply be with us in there, and till kingdom come.

new year resolutions
0
29 November
For mark you, P, beauty alone is both divine and visible; and so it is the sense way, the artist's way, little P, to the spirit. But, now tell me, do you believe that such a man can ever attain wisdom and true manly worth, for whom the path to the spirit must lead through the senses? Or do you rather think - for I leave the point to you - that it is a path of perilous sweetness, a way of transgression, and must surely lead him who walks in it astray? For you know that we poets cannot walk the way of beauty without Eros as our companion and guide. We may be heroic after our fashion, disciplined warriors of our craft, yet are we all the women, for we exult in passion, and love is still our desire-our craving and our shame. And from this you will perceive that we poets can be neither wise nor worthy citizens. We must needs be wanton, must needs rove at large in the realm of feeling. Our magisterial style is all folly and pretence, our
honourable repute a farce, the crowd's belief in us is merely laughable. And to teach youth, or the populace, by means of art is a dangerous practice and ought to be forbidden. For what good can an artist be as a teacher, when from his birth up he is headed direct for the pit? We may want to shun it and attain to honour in the world; but however we turn, it draws us still. So, then, since knowledge might destroy us, we will have none of it. For knowledge, P, does not make him who possesses it dignified or austere. Knowledge is all-knowing, understanding, forgiving; it takes up no position, sets no store by form. It has compassion with the abyss-it is the abyss. So we reject it, firmly, and henceforward our concern shall be with beauty only. And by beauty we mean simplicity, largeness, and renewed severity of discipline; we mean a return to detachment and to form. But detachment, P, and preoccupation with form lead to intoxication and desire, they may lead the noblest among us to frightful emotional excesses, which his own stern cult of the beautiful would make him the first to condemn. So they too, they too, lead to the bottomless pit. Yes, they lead us thither, I say, us who are poets-who by our natures are prone not to excellence but to excess.
0
На кухне уже почти не своего дома, там, где эта маленькая личная трагедия растворится в чашке имбирного чая, я свешу мою Ностальгию со шкафа за ноги, чтобы ей застелило глаза и затопило уши. Я счастлива разрешиться, рассчитаться и откланяться. Пойти и вычленить из череды претензионных желаний маленькое облачко, из которого мы вылепим мое новое сердце - и вскоре я снова смогу писать.

0
25 October
Живу как-то, повиснув на перилах лестницы у рассыпающегося моста или прислонив бедро к теплящемуся под подоконником чугуну: я видела здоровую любовь в своих старых снах, в новых - только гулкое, отсыревшее, ревностное кино. Ты потрясающе красива в выставочном зале моего бедного лба, ты - синкретизм старой тайны и новой ясности, которую я обрету через каких-то часов 48.
0
23 September
Cкажи на милость, драгоценная черепная коробка, почему в твоих некартонных внутренностях рабочий пластилин закостенел до такой степени, что никакие изощренные, целенаправленные воздействия потоками и зарядами упорно не могут сделать из задеревеневшего комка гибкую, восприимчивую, емкую массу? C издевательским скрипом глазные яблоки вращаются в глазницах, нарочно, вестимо, искажают информацию, будто сплотились в единой грозной лиге с усталой спиной. Покорно отражают зрачки зеленое пространство по пять сотен раз в одни сутки, и покорно страдают в рабском наряде, горбатятся капилляры и слезные железы. А ночью, оборачиваются потрепаться, пожевать пахучий рыбий жир и потолковать о разинях и бестолковцах, которым раньше, в незапамятном прошлом двенадцати месяцев, служили. Служили, и много хороших вещей видели; а если по правде, то много отвратительных и тошнотворных вещей знают. Пробегают судорогой в тон их разыгравшемуся клекоту воспоминания, кинолентой в серой детской. Такие воспоминания, что много лучше прикинуться кустом серебряной с просинью сирени и старательно выискивать цветок с восемью лепестками: чтобы наверняка застрять в сокрытном образе еще неопределенное количество. Мне плохо, плохо и плохо, будто на плотине рассыпающейся и подгрызенной удалось мне посреди талого льда застопориться. В гостях этой красноглазой химеры, которой люди изощренно красивую фамилию придумали, жидкое слово "вино" пританцовывает в безумном контексте. Выбрось вино сквозь пальцы, горе-любовник! Хочется мне сейчас поучать, очень хочется, а сердце-то роковые ноты из клавиш уже извлекло. И как, отпустив уж и презренную весну, и даже прецизионно выбеленное лето, отпустить могильником пропахнувшую совесть, когда цепляется она за гвозди и узоры бархатного ее самодельного гроба, хоронит себя в пыль, безумная дворняга? Она, и я, в слезах барахтаясь ее, чья заскорузлая рука отчаянно за горло тянет вглубь, хочу выиграть обратно твою спокойную любовь.
0
17 September
white lies - change
Everything is prone to going badly wrong these days. It inexorably does, wherever the ambiguity lies, caught in the hail of references. Mingled senses of fury and fear invade, engulf me, suck in their midst, peel off meticulously constucted defences. I just stand in here, in their neck of the woods, sick at heart and extremelly sorry to hear everyone else's steps approaching - they arrived here too, all too soon. Craving to know more, they died a death. A song implacably alters its meaning in accordance with what's just happened. Though blindfolded and deranged, I still can see all the yesterdays clearly. Shameful, full of unnecessary frenzy, disdainful scratching of the surface. Index fingers dance and prance in abraction from hopeless autumnish Piano music in the background. Thoughts about elusive meaningfulness are wandering nomads. Alas, I am adamant about not accepting preposterous challenges - one can gladly accuse me now of lying low in the face of some vicissitudes of fate, implying that I've surrendered all too easily.
For you are, as things turned out, the lynchpin of me being in love. My prose of an unequivocal commitement. My righteous pride and joy, chuckling benignly in the midst of the multitude. My quaking faith, teetering on the brink of desolation.
0
13 June
Meandering embellishment
As resilient as I experience myself to be in so many situations, as good as I am at drawing a thick silver lining around an otherwise dark moment, there is one particular version of life’s pains that I feel weak and stupid about processing: severed friendships. Throughout my life I’ve had a few very dear friends that either drifted away on an ever more quickly moving river of miscommunication and disappointment, until I couldn’t see them anymore, or vanished in one fell swoop — as if abducted by alien invaders.
0
3 February
at short notice or "February makes a bridge and March breaks it."
Stone-cold sober clarity of thought occurs as time grows more open about it. Its departure is slow but still never faltering. Each and everyone of you has arrived safe and sound…

...within a revolting… *indistinct ironic comment*.
I cannot dwarf the realm of it, cannot break the stultifying grip of it, of its transparently ethereal face, a "good old" dyed-in-the-wool malady. Dazzling. The malady that cannot be named, recognized or something. Perhaps it's in the untold jokes, in swirling around until you are dizzy, in mayday sunshine over the hill - a sugary plate on which our school, a cupcake, stands. Yet it's in the eyes, in suburban wars, in falling woods, in unmurmuring drifting then. It's at every flight of the staircase with neither a beginning nor an end, at every step of the ladder we take, every breath we occasionally make. How careless. An unparalleled junction that cannot be passed unless we dare claim external evidence. A tricky curse within an aure of an omnipotent riddle.

-

"...A moaning in copper beeches is heard, of regret, not for what happened, or even for what could conceivably have happened, but for what never happened and which therefore exists, as dark and transparent as a dream. A dream from nowhere".
J. A.
0
2 January
Самозабвенное блаженство. Дрейф на узком табурете в комнате с шероховатой зеленью стен. Рисую; скорее, каллиграфирую на кусочках картона неровные, однако аккуратные буквы, перемежающиеся полосками синих чернил, предвестников беды, не иначе? Вдыхаю в них саму чертову жизнь, провоцируя тем самым и первые вздохи Земли в этом, непокрытом еще пылью коллизий, едва явившемся на свет циклу.
Этакий акт поминовения года ушедшего, рассыпавшегося затихшим прахом в паре десятков километров отсюда. Что до меня - здесь пробуждаются пугающие вещи; выгибается позвоночник, мельком пойманный в зеркале глаз горит дьявольским огоньком, сухие губы растягиваются в нечеловеческой улыбке.
0
25 December
she was fully eclipsed by the shade of an old wall. under my brief gaze she didn't withdraw or flinch, but neither did she step forward to be seen. she was of fair complexion, long wisps of umber streaked with highlights of ginger that always seemed to gleam when they captured the light just right. she was rather petite and dainty. florid cheeks and flawlessly sculpted lips, as if crafted by angels themselves. her left eye was a rapturous shade of cerulean blue, much more appealing then my own, and hazel-auburn rondured sphere orbited in her right eye. each one held a coruscate gleam that enhanced their beauty. below them was a nose so freckled that the brown splotches overlapped much like autumn leaves after harsh winds had blown.
0
chartreuse light above descending
"Представьте себе тонущий корабль, где-то по средь морской бездны, эдакие холодные черные воды, аккурат титаник, не иначе; и людей, отчаянно цепляющихся за что либо-нибудь, в надежде спастись. Будучи одним из них..."
Светлейшая изощренность не ослабит тугие ленты головного убора и ради блаженного приличия. Но сие - наше локальное спасение, наша надежда во имя замаячивших уже впереди новых циклов.
Я так чертовски прониклась Джоном Эшбери, декабрьским ветром, что беззастенчиво обжигает уши, и привычкой заимствовать мужское начало для написания рифмованных строчек. Во мне тогда не оставалось горячей и всепоглощающей скорби, зависшей на реснице,- только неловко съехавшая на бок полушерстяная шляпа. Завернув обломки той самой эры, где мы казались себе каштанами, мерно покачивающими склоненными головами в такт холодному ветру, завернув в разорванные голубые шторы обломки скорлупы и железные прутья клетки, мы попрощались на перекрестке у входа в неизвестный город. Лицо, казалось, ныне холоднее, чем тот гранитный памятник, опустившийся в мягкую кладбищенскую землю. Дороги вели в одном и том же направлении; на горизонте твоей - пляски кроваво-красного зарева. Попеременно используя для отталкивания то левую, то правую подбитые ноги, я, в свою очередь, удалялась в объятия вечной осени, которая, как мне до сих пор кажется, оправдывает себя. (The world’s colored paths all lead to my mouth, and I drop, humbled, eating from the red-clay floor). Бывает, сдаюсь на произвол немого отчаяния, простираю ослабшие руки к сизому осеннему небу, откуда, кажется, прилетают все эти медные и бронзовые листья, что с укоризной глядят на меня. Совсем позабыла упомянуть свое пристрастие к преувеличению. Оно-то прекрасно помнит.
Никто из высших сил не слышал моих молитв, только настойчивые вопросы. По мере взросления становлюсь чертовски самодостаточным бродяжкой. И гордым, пускай осмотрительность нередко дает слабину под гнетом бурных чувств. Словно кто-то беспрестанно напоминает мне, что я молод.
0
9 December

Здесь должны быть цитаты о сверчках или песни ночного вина. Что? Да успокойтесь, здесь никто ничего не понимает толком.

0
3 December
Выбирала самое невообразимое место назначения своим ориентиром, дабы путь казался еще длинней. Оттуда, где мы начали четыре месяца тому, и туда, вперед, где бросим якорь в самом конце. А параллельно - бесполезные махинации в попытках обмануть всевидящих. Однако, вынося поспешные вердикты и диагнозы, даже саму себя перебросила к глухой стене. Забавно, ведь штаб внутренних советчиков (полезных и не слишком) начеку в любое время ночи и дня.

Переутомление. Оно имело место и полное право быть, во имя моей глупой головы. Устремившиеся покорять просторы небесной синевы вдохновение и мотивация. Катастрофическая нехватка слов и душевных сил. Справка о закрытом больничном строго косилась на меня из приоткрытого ящика…
Довольно! Я признаю. Нет места молчанию в моем мире, где самые смелые мечтания не смеют быть отвергнуты. Имею ведь право завладеть эфемерным воплощением прекрасной тайны, хоть разок прикоснуться к ней, продираясь все эти годы сквозь едкие замечания и гулкую тяжесть прострации? Хочу совершать глоток за глотком.

А все-таки, как ловко я умею говорить о том, о чем иные, порой, хранят пьянящие воспоминания годы и циклы… Как резко, однако, врываюсь в поток мыслей и хватаю за сверкающий хвост самую яркую из них. Как оглушительно сие звучит вслух!

0
29 November

«

The laws of nature are sublime, but there is a moral sublimity before which the highest intelligences must kneel and adore.»
13 November
Очевидно, что если стану долго закусывать губы, они сделаются бордовыми, а, погодя, покроются пятнами синяков. Не слишком потрясающая перспектива, стоит заметить. Однако, какая, к черту, разница.
Изо всех сил стараюсь подавлять в себе развитие отвратительного эгоцентризма. Почему, собственно, я употребляю именно этот эпитет, а в особенности компонуя его с именно этим существительным? Потому что один только запах его, шорох, стук, учуянный мной со стороны, превращается в потрясающий повод для антипатии. Ибо порок эгоистичности весьма широкий всегда имел диапазон влияния, по крайней мере, как мне чудилось. Да даже для натуры, чересчур тонко чувствующей человеческую природу и суть их взаимоотношений с окружающими, я слишком предвосхищала пренебрежение, презрение к чувствам: к чьей-нибудь крайней ненависти, искренней радости, нежной любви - которые, кстати говоря, незамедлительно обнаруживались. Я постоянно думаю об этом теперь. И чем дальше уходит моя мысль, взмывая в утреннее небо и медленно спускаясь вниз осенним листом, тем большую дикость я могу разглядеть. А ведь, собственно, и сама не могу отделаться от привычки глядеть скептически. Поэтому со страхом думаю, как произойдет перенимание еще и этого аспекта.
Нехватка какой-то крайней эмоции сжимает мне горло и разогревает кровь. Адреналин! Этот гормон, бродяга, знает, чего мне недостает, однако молчалив в вопросе о том, как его, подлеца, восполнить. Ты знаешь, говорит, прекрасно знаешь. С тихим вздохом отвечаю, что знаю. Бросаюсь в бой с совестью и сердцем, хотя, скорее, выступаю судьей, грустным наблюдателем, занимаюсь предотвращением серьезных травм. И, знаете, живу.
0